ZDRAVA HRANA

Da se zdravo hraniš,
znaj da je to važno,
jer jedino tako
bićeš dete snažno.

Moramo to znati,
ko god zdravlje hoće,
da je neophodno
jesti razno voće.

 

Povrće da jedeš
veoma je bitno,
ako dosad nisi,
to počni pod hitno!

 

Kupus, keleraba
nisu neka moda,
potrebni su isto
ko hleb, so i voda.

 

A tek šargarepa,
koliko je zdrava,
vitamina puna,
pa vid poboljšava.

 

Kao krv crvena,
puna gvožđa cvekla,
vrlo zdrava hrana –
doktorka mi rekla.

 

I Popaj je znao –
da je spanać važan.
Jeo ga je rado,
da bi bio snažan.

 

Razmisliš li dobro,
odlučićeš lako.
Ješćeš zdravu hranu.
Najbolje je tako!

Advertisements

ZNAMO LI KAKO SE HRANITI ZDRAVO

Danas, kad je čovek suočen s porastom stope gojaznosti i sve češćim obolevanjem od teških bolesti, raste i interesovanje za pronalazak savršenog načina ishrane i recepta za zdrav i dug život. Međutim, vrlo malo ljudi zna kako se hraniti zdravo i tome smo svedoci gotovo svaki dan. Potraga za zdravom hranom nas uglavnom uvodi u još veću zbunjenost i dilemu, jer nam se na tom putu nameće čitav niz filozofija ishrane, a zagovornici svake od njih kunu se u njihovu efikasnost. Makrobiotika, vegetarijanstvo, veganstvo, mediteranska kuhinja, japanska, indijska ishrana i razne dijete – samo su neki od mogućih izbora. Zasuti uticajima iz inostranstva, zaboravili smo kako su se hranili naši preci, koji su živeli u dodiru s prirodom, a koji su se mnogo rede – ili pak u znatno poznijim godinam- suočavali sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama, danas vrlo učestalim.

KAKO JE IZGLEDAO JELOVNIK NAŠIH PREDAKA

 

Osnovu ratarstva naših predaka činile su tri vrste useva: žitarice, mahunarke i biljke uljarice. Žitarice poput pšenice, krupnika, ječma, raža, ovsa, prosa… zadovoljavale su najveći deo čovekovih potreba za ugljenim hidratima, dok su mahunarke (sočivo, grašak, pasulj, bob, naut) bile najvažniji izvor proteina. Biljke uljarice obezbeđivale su dovoljno esencijalnih masnih kiselina.
Danas ugljene hidrate uglavnom unosimo u organizam jedući beli, ili pak lažni crni hleb, te kolače, torte, slane industrijske grickalice i si., a cele žitarice vidimo samo na slikama. Još jedna od činjenica da ne znamo  kako se hraniti zdravo jeste naše znanje o proteinima. U njih ubrajamo  isključivo meso, jaja i sir, dok su nam mahunarke prazna i sirotinjska hrana.

Semenke nam nisu ni nakraj pameti, jer je to hrana za ptice, a ne za čoveka. Naši preci nisu imali neka posebna znanja o zdravoj ishrani, nisu koristili matematičke proračune za izračunavanje kalorija, indeksa telesne mase i sl. Jednostavno, jeli su ono što im je priroda u to doba godine davala i ono što su mogli sebi priuštiti i samim tim su znali kako se hraniti zdravo. Zadovoljavali su se doručkom poput palente s malo domaćeg sira, ili pak hlebom i šoljom mleka, pitom, uštipcima, kašom od žitarica i sl.

kako_se_hraniti_zdravo_a_jeftino-300x227